Specijalno za Dan žena: Ruž ispod moje burke i njegova trajna bitka protiv patrijarhata
Alankrita Šrivastava radi nešto krajnje neobično sa karminom Under My Burkha – pronalazi neke veoma ubedljive priče u najobičnijim životima četiri žene u Bopalu.
Lipstick Under My Burkha ponavlja kako borba protiv patrijarhata mora biti trajna.
Kada je Pahlaj Nihalani nazvao Lipstick Under My Burkha previše „orijentisanim na damu“ u vreme njegovog objavljivanja, verovatno je bio u pravu. Zato što bi ovaj film Alankrite Šrivastave mogao biti film koji je najviše orijentisan na žene koji je Bolivud ikada video. Ali zašto je to čak i najmanje razdražilo tadašnjeg šefa CBFC-a, potpuno izmiče logici.
Nema sumnje da Šrivastava radi nešto krajnje neobično sa karminom Under My Burkha — ona pronalazi neke veoma ubedljive priče u najobičnijim životima četiri žene u Bopalu. Štaviše, u tajnim dvostrukim životima koje ove žene vode odmazdujući regresivnom patrijarhatu društva. U ovom buntovnom svetu oni mogu da budu svoje pravo ja, da mogu biti Ružice. Iako za jednog znači zarađivati za život, za drugog znači priznati svoje seksualne želje ili ne nositi burku. To znači živeti život sa svojim uslovima.
Ali ni na trenutak se Šrivastavin film ne pretvara da je mašina za rešavanje problema kakva osrednje društvene drame obično postaju u glavnom bioskopu. To čini relevantnu poentu bez propovedanja. Prikriveni paralelni svet žena iz malog grada „Ruža ispod My Burkhe“ je staklena kuća spremna da se sruši svakog trenutka. I upravo u tom minutnom shvatanju film razume i čak navodi poentu da osnaživanje ne dolazi lako.
Šrivastava ume da spoji neobično sa običnim sa svojim svakodnevnim ženskim likovima i njihovim veoma stvarnim životnim borbama. Lipstick Under My Burkha nas upoznaje sa četiri žene, od kojih svaka vodi život koji se potpuno razlikuje od druge, ali čvrsto ispleten sa ujedinjujućim prizvukom želje.
Ratna Pathak Shah u kadru iz Lipstick Under My Burkha.
Širin Ahmed (Konkona Sen Šarma) okovana je mizoginim mužem koji samo želi da zadovolji svoju telesnu želju, ali ona pronalazi olakšanje u svom poslu prodavačice. Lila (Aahana Kumra) manipuliše muškarcima svojom senzualnošću, ali sve što zapravo želi je da uživa u životu. Rehana (Plabita Borthankur) je obučena u svoju burku od strane njenog pravoslavnog oca muslimana, ali ona sanja o oslobođenju i nezavisnosti. Uša (Ratna Pathak Shah) je naizgled aseksualna 55-godišnja 'bujurg' za društvo, ali žudi za seksom i uživa u čitanju erotike u religioznim knjigama.
Možda na površini nema ničeg tako groznog u ovim pričama, ali Šrivastavina novina leži u njenom bez napora realističnom pokušaju da pokaže šta se dešava iza zatvorenih vrata za ove žene. Dok konzervativna muslimanka sanja o Majli Sajrus i kanališe svoj bes kroz nakazni ples u svojoj zatvorenoj sobi, druga je samo predmet da zadovolji libido svog muža u svojoj spavaćoj sobi (Biwi ho, shauhar banne ki koshish mat karo). Dok verenoj ženi ne smeta da traži seks od svog dečka čak i posle svađe (Sex toh karle yaar), starija žena pokreće slavinu da priguši jauke svojih tajnih želja u kupatilu.
Jedina žena koja posebno blista u Šrivastavinom narativu mora biti Uša Ratne Pathak Shaha aka Buaaji. Šrivastavina spretnost i Šahova hrabrost dodaju nijanse liku koji je lako mogao da postane karikatura njegovih emocija.
Skoro na polovini filma dolazi scena u kojoj mlada instruktorka plivanja pita Ušu za njeno ime i njen brz odgovor je Buaji. Ona malo okleva, odvoji trenutak i onda izgovori svoje pravo ime Uša. U tom trenutku, publika zajedno sa samom Ušom shvata kako je Uša, budući da je univerzalni Buaji i zadovoljavajući potrebe svih oko sebe, negde izgubila sopstveni identitet. Otuda, Burkha od karmina ispod moje burke nije samo za odeveni veo, to je metafora za granice koje žene postavljaju da budu idealne, bilo da je to njihova porodica ili patrijarhalno društvo.
Ali ne zaboravimo ni petu ženu u narativu – Rouzi, seksualno neobuzdani lik iz Ušine erotike. Neizgovoreni i nenadgledani 'ruževi za usne wale sapne' ženske vrste pronalaze put do Šrivastavinog celuloida preko Rosie. Ono što Rosie vidi kroz svoj prozor je reprezentativno za sve ono što žene obučene u burku shvataju tokom svog putovanja u filmu.
Ruž za usne Under My Burkha's confination nije povezan samo sa burkom.
Zbog toga, iako ruževi i cigarete postaju neopravdani znaci oslobođenja u Lipstick Under My Burkha, to ne odvraća njegovu poentu. Jer kroz Rosie-in narativ, ruž za usne ispod moje burke govori mnogo, a da to zapravo ne iznosi rečima.
Baš kao i stvarni život, pobune nisu definitivni rat, već uporne borbe u svetu Lipstick Under My Burkha. To je evidentno čak i u vrhunskoj sceni u kojoj žene mogu pronaći sestrinstvo čak i u jednostavnom činu čitanja erotike. Gde umesto odlučujuće pobede, publika se natera da shvati da bitka protiv patrijarhata mora biti trajna.
