Recenzija 2. dela Quiet Place: Nastavak koji je manje zategnut i Blunt koji je zatupljen

Recenzija filma Tiho mesto 2. deo: Čim izađu iz svoje porodične kuće, Tiho mesto 2. deo prekida vezu koju smo uspostavili sa Abotovima. I to nikada više ne nalazi.











Ocena:3од5 Mirno mesto 2. deo

Tiho mesto, drugi deo, stigao je u indijska pozorišta.

Uloge u filmu A Quiet Place, 2. deo: Emily Blunt, Millicent Simmonds, Cillian Murphy, Noah Jupe
Režiser filma Tiho mesto, drugi deo: Džon Krasinski
Ocena filma Tiho mesto, drugi deo: 3 zvezdice



Prošle su tri godine otkako nas je šarmantni par iz stvarnog života Džon Krasinski i Emili Blant bukvalno ućutkao svojom verzijom invazije vanzemaljaca. Od tada, svet je naučio da nije potrebno režanje grabežljivaca, sa svim pipcima i zubima, da bi se svet zaustavio. Kako se nastavak — možda previše primamljiv da bi mu se odolio, s obzirom na uspeh koji je Krasinski uživao sa filmom koji je i ko-scenarista i režirao — poklapa sa onim što bi moglo biti i sa onim što jeste?

Nažalost, više je isto, sa napetošću koja je manje napeta, pričom koja je manje fokusirana i Bluntom koji je otupljen.



Ono što je kliknulo u prvom delu je fokus na porodicu Abot, naizgled poslednje preživele vanzemaljce koji su u ubilačkom besu bez očiglednog cilja. Razlog zbog kojeg je tesno povezana grupa od petorice uspela da izbegne smrt je taj što su rano shvatili da je ono što privlači vanzemaljce zvuk i kako da to izbegnu. Sreli smo ih 472. dana invazije, hodajući bosi kroz prodavnicu, skačući kada je najmlađi zamalo ispustio vozilo-igračku, a zatim išli u dugu šetnju u jednom fajlu, korak po korak do kuće, ne shvatajući da je mališan bio zaostao.

Strah koji je visio nad tom jedinom scenom ulio je ceo prvi deo, dok se porodica borila jedan za drugim, smišljala nove načine da se zaštiti, deca su više puta bacana u opasnost, a mama Evelin (Blunt) se borila žestoko da čuva svoje leglo bezbednim, uključujući i ono koje je trebalo da isporuči.

Do drugog dela beba je rođena, Papa Li (Krasinski) je ubijen, njihov dom je uništen, a Evelin mora da pronađe novo utočište.

Kada ona i deca, Regan (Simmonds), Markus (Jupe) i beba (držane u zvučno izolovanom krevetiću sa pričvršćenom cevi za disanje), izađu iz kuće, Tiho mesto, drugi deo, prekida vezu koju smo imali kovani sa Abotovima. I to nikada više ne nalazi.

Regan je oštećenog sluha, sjajan detalj koji je alat za preživljavanje u novom svetu jer svi Abotovi znaju znakovni jezik. Simonds, koja pati od invaliditeta iu stvarnom životu, je zadivljujući glumac, opet nosi mantiju liderstva koja joj sasvim prirodno pada. Tužno je što bi Krasinski, ponovo pisac i reditelj, trebalo da oseti potrebu da dovede starijeg, suhog Marfija kao Emeta, porodičnog prijatelja, da bude, bukvalno, čovek u kući.

Nejasno je šta više Emet donosi na sto osim Marfijevih zastrašujućih glumačkih veština, očiju koje gore skoro jednako sjajno kao Bluntove i pozadinske priče koja treba da postavi očaj protiv nade. Takođe, to radi na način koji je više polovičan nego ubedljiv – u procesu koji ometa stvarno dostignuće A Quiet Place, a to je da nam daju heroinu poput Regan koja je dostojna naslednica Katniss Everdeen iz Igara gladi.

Marfijevo prisustvo takođe stavlja Bluntove vlastite muke na sporednu zaplet. Dok se Krasinski dobro prebacuje između mnogih paralelnih niti, a film je upečatljiv po tome kako je snimljen u delovima, nakon jednog trenutka ovo se čini očiglednom smišljanjem da se krene kroz priču koja je već ispričana.



Krasinski ipak počinje sa mnogo više obećanja, dajući nam konačno uvid u to kakav bi bio Dan 1. Grad koji i dalje izgleda prazan, sve dok nije, jer su svi okupljeni na bejzbol utakmici, sa psima, bebama, grickalicama i velikom američkom opsesijom. Na nebu se iznenada pojavljuje traka, praćena blagom nelagodom, a zatim totalnom panikom.

šta sada radi Robert Dauni mlađi

Ali film nije zainteresovan za Dan 1 do Dan 472, uopšte ne. I dok ponovo prelazimo na Dan 472, mora se otkriti koliko načina postoji da se prenesu pretnje zvukom, kao i napori da se to ne učini.

Postoji tračak nade, ali je prekasno i prekratko. Ali možda je taj jedini prolazni snimak, u kojem Emet hoda iza ugla i naleti na svet koji je mogao biti i njegova mrtva žena i deca, vredan toga. Marfi beleži ceo život žaljenja i spoznaje u tim mikro sekundama.

Dok se i mi previše mučimo za svet koji je bio, dok se pitamo da li ga uopšte vredi spasavati, evo snažne poruke: da, uvek jeste.

Топ Чланци






Категорија

  • Водафоне Ук
  • Тв И Филм
  • Ми Једнорог
  • Алессиа Цара
  • Televizija
  • Карактеристике

  • Популар Постс