Hollywood

Hollywood Rewind | Godzila iz 1998: Nostalgično iskustvo sa „negativnim uticajem“

Ono što je divno kod Godzile je početak, za koji je potrebno vreme da se izgradi, i taj vizuelni prikaz koji nikako ne mogu da izbacim iz glave – Godzile kako se diže iz mora. Obris velike crne zveri polako izbija na površinu pod plavim nebom. Sjajno. Ali šta dalje?

Godzila objavljena 1998. (Foto: Tristar Pictures)

Ponovo je to doba godine — filmova o kokicama i možda pozorišta. Najnovija iteracija u Godzili franšizi, Godzila protiv Konga, je izašla, i čini se kao da je savršeno vreme da ponovo pogledam prvi film o Godzili koji sam gledao u bioskopskoj sali — režiju Rolanda Emeriha pod nazivom Godzila, koja je objavljena 1998. Jedva sedam, Sećam se da sam sa strahopoštovanjem gledao u ekran. Dugo sam bio skamenjen od vode, zamišljajući stvorenje nalik Godzili kako izlazi iz mog toaleta i umivaonika.

Sva ta osećanja su postala uspomene u koje još uvek mogu da se uključim, ali recimo to ovako - Godzila nije dobro ostario. U stvari, kada sam proguglao film, shvatio sam da nema mnogo kritičara koji su obožavali film čak ni u vreme njegovog objavljivanja. I s pravom. Dok film, u kojem glume Metju Broderik i Henk Azarija, ima nekoliko sjajnih akcionih sekvenci, vizuelni efekti nisu najbolji. I blede u poređenju sa modernim CG. Ali, VFX je i dalje aspekt koji se može oprostiti, s obzirom na vreme kada je film izašao, ono što je smešno je zaplet i pisanje uopšte, bilo da se radi o scenariju ili dijalozima.

Pošto stvarate „film o čudovištima“, ne možete odustati od svih drugih aspekata snimanja filmova. Na kraju krajeva, Godzila nije nemi film. Treba vam nešto da pokrenete naraciju napred, i uništenje grada, a ugao vojske i Godzile sigurno nije bio dovoljan da neko zadrži na svom mestu više od dva sata. Ono što je za divljenje u filmu je početak, za koji je potrebno vreme da se izgradi, i onaj vizuelni prikaz koji nikako ne mogu da izbacim iz glave — Godzile kako se diže iz mora. Obris velike crne zveri polako izbija na površinu pod plavim nebom. Sjajno. Ali šta dalje?

Ostatak filma bio je bezumno zamućenje; bezobrazan, bez emocionalne veze i kao što kaže vojnik u filmu, ostavljajući negativan uticaj na um publike nula. Ljudi obično pretpostavljaju da filmovima sa kokicama, ili ovim takozvanim 'filmovima o čudovištima', nije potrebna nikakva priča, da će efekti raditi svoju magiju. I naravno, to je u izvesnoj meri tačno, ali mora postojati neka vrsta veze osim one površne VFX. Čvrsta pozadina uvek pomaže da ti nabori budu glatkiji. Na primer, izgleda da novoobjavljeni film o Godzili ima pozadinu drevnog rata između vrsta ovih mutantnih guštera i majmuna. Promocija ostavlja prostor za neizvesnost, još nešto treba saznati. Ali u slučaju filma iz 1998. nije bilo čemu da se radujemo. I da, sećam se 200 jaja koje je Godzila sneo na kraju, ali ni to nije bilo dovoljno.